Iako je ove godine proleće malo zaspalo, leto nam je glasno pokucalo na vrata, i nestrpljivo čeka da uđe. Zbog toga su se mnogi bacili na dijetu. Većina vas razmišlja gde i kada će na letovanje, kupuje novi kupaći kostim, razmišlja kako će izgledati na plaži itd … I svi smo bar jednom stali na vagu pre letovanja.
Ukoliko ste vodili računa o ishrani i fizičkoj aktivnosti tokom praznika i zime, neće vam teško pasti cifra na vagi. Međutim, ukoliko ste se malo opustili tokom proteklih meseci, vaga će pokazati svoju „lošiju“ stranu.
Većina ljudi gladuje i počinje sa vežbanjem mesec dana pre letovanja kako bi u što kraćem vremenskom periodu skinuli višak kilograma. Međutim, retki su oni koji izdrže više od nedelju dana na takvom režimu. Zašto je to tako?
Fizičkom aktivnošću povećavate potrošnju energije u telu, a samim tim i potrebu tela za većom količinom hrane što uzrokuje povećan apetit.
Postoji tajno oružje u borbi protiv povećanog apetita, a jedno od njih su vlakna. Biljna vlakna su delovi biljnih ćelija koji u našem digestivnom sistemu ne podležu procesu varenja. Vlakna omogućuju bržu eliminaciju toksina i otpadnih materija u organizmu, održavaju sitost, i snižavaju nivo šećera u krvi.
Iako su preporuke na dnevnom nivou za žene 25g biljnih vlakana, a za muškarce 38g, prosečna osoba unese dnevno samo oko 15g. Međutim, prema nedavnoj studiji u Americi, koju je vršila istraživačka ekipa iz Annals of Internal Medicine, došli su do zaključka da povećan dnevni unos vlakana može biti itekako od koristi. Studija je pokazala da su učesnici koji su podigli dnevni umos vlakana na minimum 30g dnevno, a pritom ništa drugo nisu izmenili u ishrani, izgubili 4-5 kg bez povratka (jojo efekta).
Ukoliko trenutno ne unosite dovoljnu količinu vlakana i tečnosti u svoj organizam, desiće se da imate zatvor ili nagomilavanje štetnih materija u telu.
EVO NEKOLIKO NAMIRNICA KOJE SU NAJBOGATIJE OVIM VLAKNIMA
Artičoka: Neobičnog je oblika i bogata je nutrijentima, ima nisku kalorijsku vrednost. Na 7g vlakna ima oko 60 kalorija. Veoma je jednostavna za pripremu, kuva se par minuta na pari. Kada je skuvate, otkinete par slojeva latica, prva dva-tri sloja nisu za jelo. Kada dođete do malo mekših latica, onda ih otkidajte i njihovu bazu (srednji, beli deo) umačite u svoj omiljeni sos (probajte limun, biber i so, malo maslinovog ulja). Ako nastavite dalje da ljuštite artičoku, doći ćete do jezgrastog dela koji nije za jelo. Očistite ga, izdubite „cvet“, nastavite da uživate u artičoki.
Suve šljive: One su poželjne u vašem tanjiru. Četiri suve šljive sadrže oko 3 grama vlakana i 290 mg kalijuma, sve za manje od 100 kalorija. Jedna studija je pokazala da je u poređenju sa drugim grickalicama, šljiva može da pomogne u snižavanju nivoa glukoze u krvi, poveća sitost, i potisne glad. Suve šljive možete jesti sa žitaricama za doručak ili kao užinu, u smutiju, pogačicama, salatama itd.
Pasta: Verovatno ste iznenađeni otkud testenina na ovoj listi? Testenina je poželjna na vašoj trpezi, ali ne ona na koju mislite, od belog brašna. Testenina od integralnih žitarica je veoma dobra za metabolizam, pogotovo ako je u kombinaciji sa grilovanim povrćem i dobrim začinima, maslinovim uljem.
Pistaći: U porciji pistaća (oko 50 zrna) se sakrilo 3 g vlakana i 6 g proteina. Oni spadaju u niskokalorične grickalice: na 160 kalorija se nalazi oko 13 g nezasićenih, „dobrih“ masti.
Jabuka: Svi znamo da jabuke sadrže veoma malo kalorija, i da se nalaze na ponekoj listi dozvoljenih namirnica kada su u pitanju dijete. Jabuka nije samo bogata vlaknima, nego je veoma bogata i vitaminima i mineralima. Treba samo voditi računa da konzumirate organske jabuke, koje nisu često tretirane pesticidima.