Zdravlje Archives | Centar Zdravlja NUTRISUN

Sve što treba da znate o napitku koji najčešće unosite kada ste sa društvom

Pivo je alkoholno piće sa prilično niskim sadržajem alkohola, dobijeno fermentisanjem sladi.

Šta pivo sadrži?

Slad je osnovni sastojak, odnosno baza za proizvodnju piva.

To je tečni ekstrakt proklijalog i proprženog ječma. Sastoji se od ugljenih hidrata koji se pretvaraju u alkohol fermentacijom usled dejstva pivskog kvasca.

Pivski kvasac se dodaje u slad radi vrenja. On se sastoji od plesni (posebne vrste mikroskopskih gljivica) poznatih kao Saccharomyces cerevisiae.

Ekstrakt hmelja se dodaje u pivo kako bi dobio specifičan ukus.

Hmelj (Humulus lupulus) biljka je specifičnog, gorkog ukusa sa lekovitim dejstvima.

Ugljen dioksid (CO₂): od 3 do 5 g gasa na litar piva.

Koje su pozitivne strane piva?

Nizak sadržaj alkohola: Pivo sadrži od 5% do 7% alkohola, u proseku upola od vina i osam puta manje od viskija i drugih alkoholnih pića.

Pošto je alkohol najzastupljenija komponenta u alkoholnim pićima, kada se uporede jednake količine različitih pića, uočava se da je pivo manje štetno od vina i drugih alkoholnih pića.

Hranljive materije: Pivo sadrži male količine vitamina i minerala, koje potiču iz pivskog kvasca, koji se koristi za njegovu proizvodnju.

Pivski kvasac bogat je vitaminima B grupe, mineralima i elementima u tragovima.

Međutim, pivski kvasac je u pivu veoma razblažen. Iz tog razloga u pivu pronalazimo vrlo malo vitamina i minerala, ali ta količina je veća nego kod drugih alkoholnih pića. U 100 ml piva nalaze se : Vitamin B₂, B_6,niacin i folati: od 2% dp 3% preporučene dnevne doze. Pivo ne sadrži vitamin C i vitamin E.

Vitamin B₁₂: Ovo je zanimljiv podatak za vegane koji mogu dobiti male količine ovog vitamina iz bezalkoholnog piva, jer alkohol uništava vitamine B grupe, pa tako najverovatnije i vitamin B₁₂.

Mala količina određenih minerala: Od 1% do 2% preporučene dnevne doze kalcijuma, magnezijuma, i kalijuma.

Hrom: Pivo je jedan od najboljih izvoraovog elementa u tragovima, čiji nedostatak pogoduje razvoju dijabetesa. Hroma se nalazi u biljnoj hrani.

Koje su negativne strane piva?

Gastritis: Ugljen dioksid u pivu, zajedno sa iritirajućim efektima alkohola stvara neprestano zapaljenje sluzokože želuca. Među pivopijama vrlo je česta pojava loše probave i gastritisa.

Srčane smetnje: Kao posledica povećanog unosa ovog napitka, javljaju se srčani problemi.

Kancerogene materije: Pivo sadrži kancerogene supstance tvz. nitrite koji se dovode u vezu sa nastankom različitih vrsta kancera. Smatra se da ove materije nastaju tokom procesa fermentacije.

Istraživanja sprovedena na Institutu za istraživanje raka u Hajbelbergu (Nemačka), pokazuju da je pivo glavni izvor nitrita i da Nemci svakodnevno preko piva unesu oko 31% nitrita.

Rektalni kancer: Istraživanja su potvrdila povezanost konzumiranja alkohola sa nastankom raka, uključujući i one koji ga poju u umerenim količinama. Dokazano je da naročito visok rizik od dobijanja rektalnog kancera imaju osobe koje konzumiraju pivo, čak i oni koji ga konzumiraju u malim količinama. Ljubitelji piva imaju visok rizik da obole od rektalnog kancera, čak za 73% više nego oni koji ne konzumiraju alkohol.

Međunarodna agencija za istraživanje raka u Lionu (Francuska), ovu pojavu povezuje sa povećanim sadržajem nitrita u pivu.

Kostobolja: Sva alkoholna pića povećavaju nivo mokraćne kiseline u krvi, ali pivo ima najveći uticaj. Kod osoba koje pate od gihta, pivo ima tendenciju da poveća nivo mokraćne kiseline.

Migrene: Poznato je da su sirevi, čokolada, crno vino i pivo često najodgovorniji za migrene (glavobolje). Istraživanja sprovedena u Charing Cross bolnici u Londonu, pokazuju da je pivo naročito odgovorno za pojavu većine tipova migrena.

Dakle, ponekad možete da uživate u čaši dobrog piva ukoliko nemate zdravstvenih problema. U svemu treba biti umeren. Jedino na taj način ćemo uspeti održati balans u našem telu.

Kako ukloniti pesticide sa južnog voća

Imajući u vidu da su pesticidi sredstva čijom nepravilnom primenom lako može doći do posledica po zdravlje čoveka, potrebno je znati kako ih ukloniti ili bar smanjiti njihovu štetnost. Južno voće, limun i pomorandže se već duži niz godina tretiraju hemikalijama koje su iznad dozvoljene granice. Preporuka je da budete oprezni prilikom korišćenja njihove kore u određenim receptima, ali i prilikom korišćenja samog voća.

Pranje voća sirćetom

Pomešajte vodu i sirće, tako da odnos bude 3:1, npr. na tri čašice vode stavite jednu čašicu sirćeta. Potopite voće u taj rastvor i ostavite ga oko 15 minuta u tome. Nakon toga ga izvadite i operite pod mlazom mlake vode.

Ovo je odličan način za uklanjanje hemikalija, bakterija i voska sa voća. Istraživanja pokazuju da ova kombinacija uklanja čak 98% hemikalija i bakterija, dok obično čišćenje uklanja oko 70%.

Takođe, možete napraviti i sledeće rastvore:

Kašika soka od limuna, dve kašike sode bikarbone i šolja vode. Postupak je isti, ostavite voće u tom rastvoru oko 15 minuta, a zatim ga isperite.

Pretraga

Pregledi

Poslednje objave

O nama

Dobrodošli u naš Centar Zdravlja Nutrisun koji ima za cilj da, uz stručne savete, približi klijentima zdraviji i kvalitetniji način života. Koristeći najsavremenija znanja, aparate i metode, naučićemo vas kako da prepoznate uspeh, i kako da dodjete do optimalnog zdravlja.

Kako nedostatak sna utiče na naše zdravlje?

Čovek je u današnje vreme veoma zauzet. Tehnologija nas je sve spojila i omogućila nam veliku prednost za mnoge stvari, međutim mnogi nisu svesni loše strane toga. Od prebrzih i brojnih podataka i informacija život nam se ubrzao, a nismo svesni koliko to utiče na naše zdravlje. Nažalost, najveću žrtvu 21.veka polaže dovoljan san. Savremen čovek živi brzo i ne sluša svoje telo.

Preporučuje se da odrasli imaju 7-8 sati sna u toku noći, a prema istraživanju, svaka treća osoba spava manje od šest sati. Sa adolescentima je još gore. Njihovo telo zahteva 9-10 sati sna svake noći, ali nažalost oko 40% studenata i učenika se izjašnjava da spava najviše do 7 sati u toku noći.

Danas, dovoljno sna predstavlja veliki luksuz koji retko ko sebi dozvoljava. Čak i ukoliko imamo vremena da odemo ranije na spavanje, uvek ćemo naći neki izgovor: ili ćemo gledati neku emisiju na TV-u, pogledati neki film, otići na piće u grad, u zadimljenu prostoriju itd.

Ali, ako vam je stalo do vašeg zdravlja i želite da promenite sastav tela, ignorisanje prirodne potrebe organizma za spavanjem može biti ozbiljno i veoma loše po zdravlje.

Ukoliko ste gojazni ili pothrannjeni, promena broja kilograma nije jedini cilj kojim treba da težite. Povećanje mišićne mase (skeletnih mišića) i smanjenje unutrašnjeg i potkožnog masnog tkiva su pozitivne promene u sastavu tela, a oba su direktno povezane sa spavanjem.

ŠTA SE ZAPRAVO DEŠAVA?

Bez obzira na to šta vam je cilj, poboljšanje telesnog sastava, planiranje proširenja porodice, unapređenje zdravlja i sl. za sve to je određena količina sna veoma bitna. Evo i zašto:

Kada kažem “san”, mislim na dve vrste sna:

REM faza sna- kada sanjamo slike, predele, ljude itd
NREM faza sna- kada ne sanjamo

Dalje, pokušaću da na najjednostavniji način objasnim NREM fazu koja je podeljena na sledeće:

Faza 1 čini samo 5-10% vašeg sna i naziva se “lak san”. U ovoj fazi, vi ste i dalje polusvesni.

Faza 2 je najveći deo vašeg sna i sačinjava do 55% vašeg ukupnog sna. U ovoj fazi potpuno spavate i vaši moždani talasi su veoma usporeni.

Faza 3 je najdublje stanje sna i odlikuje se veoma usporenom moždanom aktivnošću. Ova faza čini samo 15-25% vašeg sna, ali je ova faza najbitnija za okrepljujući san.

REM ili Rapid Eye Movement-Ubrzano pomeranje očiju, je stanje sna u kome se javljaju snovi. To je veoma posebna faza sna za razliku od druge tri gore navedene. U ovoj fazi aktivnost mozga postaje mnogo intenzivnija, ali telo doživljava punu paralizu. Osoba se teže budi iz ove faze.

Svi mi prolazimo kroz ove faze spavanja na svakih 90 minuta u 1 > 2 > 3 > 2 > REM fazu.

Ako imate 7-8 sati sna svake noći, trebalo bi da se doživite 4-5 ovakvih ciklusa za to vreme. Prolazak kroz kompletan ciklus sna garantuje da ćete proći kroz fazu 3, koja ima najznačajniju ulogu regeneracije vašeg kompletnog organizma.

MIŠIĆNI RAZVOJ

Spavanje direktno utiče na hormone u vašem telu koji doprinese rastu i razvoju, ali i gubitku mišićne mase.

Noviji rad objavljen u „Medical Hipotheses“ svrstao je ove hormone u dve kategorije:

anabolički hormoni (hormoni koje podstiču rast mišića)
katabolički hormoni (hormoni koji doprinose gubitku mišića).

San ima veliki uticaj na obe grupe hormona.

Ako pokušavate da povećate mišićnu masu, jedan od najbitnijih hormona za vas je hormon rasta (GH-Grow Hormon). GH kao što mu i ime kaže, direktno utiče na rast mišićne mase.

Dokazano je da je spavanje usko povezano sa lučenjem ovog hormona.

Osim toga, drugi hormon, testosteron, takođe je povezan sa snom. Testosteron takođe ima ulogu u razvoju mišića.

Muškarci prirodno proizvede više testosterona nego žene, ali oba pola povećaju proizvodnju istog kada vežbaju (treniraju). Ovakav testosteron služi za izgradnju mišićne mase.

Neke studije su pokazale da se kod muškaraca koji spavaju 5 sati ili manje veoma smanjilo lučenje ovih hormona, čak za 10-15%.

Ukratko, nedostatak sna može potencijalno smanjiti lučenje ovih hormona koji doprinose razvoju mišića. Pored toga, nedostatkom sna se povećava lučenje onih hormona koji rade suprotno (kortizol-hormon stresa).

KORTIZOL

Nedostatak sna, takođe ima značajan uticaj na drugu grupu hormona, kataboličkih hormona kao što je kortizol.

Kortizol je hormon koji se oslobađa kao odgovor na stres. U našem telu on služi da razgradi tkivo – uključujući i mišićno tkivo – radi dobijanja energije koja je telu potrebna da bi moglo da se bori sa premorom.

Dakle, nedovoljan san direktno utiče na lučenje kortizola, koji kasnije dovodi do razgradnje mišićne mase i drugih tkiva.

Takođe, kvalitetan san utiče i na metabolizam masti. Ukoliko želite da izgubite masti, potrebno je da redukujete unos određenih namirnica koje vam ne prijaju, ali i određena fizička aktivnost pomaže telu da se izbori sa viškom. Najbolji rezultati se postižu kombinacijom oba.

METABOLIZAM MASTI

Kao što je spomenuto, nespavanje ozbiljno utiče na hormonski status našeg tela. To uključuje i hormone koji regulišu naš apetit:

Grelin-koji utiče na osećaj gladi i leptin– koji utiče na osećaj sitosti. Grelin se luči nekoliko sati pre jela, i vrhunac dostiže neposredno pre jela. Leptin je hormon koji se luči u momentu kada je želudac pun, i šalje signal mozgu da smo siti.

Ukoliko ne spavamo dovoljno, u organizmu se dešava dizbalans ovih hormona, i može nastati pothranjenost, gojaznost i dr.

Zamislite da pored restrikcije, vaš mozak, usled nespavanja, ne prepoznaje kada je gladan, a kada nije. To bi bilo poprilično teško, jer biste se teško odupreli konstantnom osećaju gladi.

Neka istraživanja su pokazala da nenaspavan organizam ima veću potrebu za grickalicama, te da su ljudi koji su hronično nenaspavani gojazniji od onih koji imaju redovan san. Telo pokušava kalorijama da nadoknadi energiju koju bi inače „skupljalo“ u toku sna.