1. Koja je uloga nutricioniste u trudnoći?
Ishrana pre trudnoće je veoma bitna, kao i ishrana za vreme trudnoće. Uloga nutricioniste je važna u periodu trudnoće, ali i pre nje. Nutricionista pruža odgovarajuće savete o ishrani i stilu života ženama koje planiraju potomstvo, kao i ženama koje su u drugom stanju. Nutricionista prati stanje trudnice, obime, kilažu, kao i zdravstveno stanje i žene i deteta.
2. Šta je najbitnije da promenim u ishrani tokom trudnoće?
Trudnicama je najvažnije da njihov imunološki sistem dobro funkcioniše. Ono što buduća mama jede je veoma bitno za bebu. Prženo, pohovano i masno nikako ne bi trebalo da se nađe na meniju jedne buduće majke, jer to može dovesti do pada imuniteta i gojaznosti.
Omega 3 masne kiseline
Mast koja se nalazi u ribi je polinezasićena masna kiselina (omega-3 masna kiselina), ali ona se ne nalazi prirodno u ribi, nego je riba proizvodi uz pomoć planktona koji jede. Omega-3 se razlikuju od omega-6 masnih kiselina (omega-6 se nalaze u biljnim namirnicama) te je njihovo dejstvo i drugačije po naš organizam. Nauka je dokazala da deca majki koje su redovno konzumirale omega-3 masne kiseline daleko bolje pamte i imaju veću koncentraciju od onih koje nisu unosile ove masti tokom trudnoće.
Folna kiselina
Folna kiselina je od izuzetnog značaja. Zajedno sa vitaminom B6 i B12 smanjuje rizik od spontanih pobačaja, od prevremenog porođaja, kao i od male telesne mase deteta pri rođenju. S obzirom da se u namirnicama nalazi u malim količinama (zeleno povrće, žitarice, pasulj ) savetuje se da trudnice piju folnu kiselinu u vidu suplemenata.
Kalcijum
U trudnoći potreba za kalcijumom se menja. U početku trudnoće, kalcijum se uzima iz kostiju, ali kasnije ga organizam vrati. Uz kalcijum je potrebno i unositi i vitamin D, koji nam pomaže u formiranju kostiju i zuba. Vitamin D se stvara u organizmu tokom boravka na suncu, ali u trudnoći se savetuje da se pije dodatno u vidu suplementacije.
Gvožđe
Naravno, kada spomenemo gvožđe, prva asocijacija nam je krvna slika. Gvožđe nam je potrebno da bismo proizveli crvena krvna zrnca, ali i da bismo prenosili kiseonik kroz telo. Ukoliko trudnica ima deficit gvožđa, može doći do anemije. Anemija takođe može da nastane i zbog deficita folne kiseline i vitamina B12. Da bi se izbegla anemija, neophodno je unositi u organizam crvena mesa, šparglu, zeleno lisnato povrće, koprivu. Reasorpciju gvožđa potpomaže i vitamin C, i shodno tome, preporučljivo je unositi papriku, i drugo sveže povrće. Treba voditi računa da se jede što više svežeg povrća, da biste uneli vitamin C u organizam.
3. Koji se problemi trudnica mogu rešiti ishranom?
Opstipacija
Opstipacija (lenja creva) predstavlja najčešći problem trudnica. Da bi se sprečio ovaj problem, neophodno je da imate laganu fizičku aktivnost kao što je svakodnevna šetnja, ali i o ishrani treba voditi računa da unosite dovoljno tečnosti, i dijetnih vlakana (o dijetnim vlaknima sam pisala u prethodnom postu). Limunska kiselina koja se nalazi u citrusima je takođe poželjna. Mleveni lan i suve šljive su neophodna municija u borbi protiv opstipacije.
Povišen šećer u krvi
Ukoliko hormon insulin ne obavlja svoju funkciju i ne snižava šećer u krvi, dolazi do povišenog šećera. Ovde ishrana igra glavnu ulogu, te je obavezno izbegavati hranu koja ima visok glikemijski indeks. Dakle, izbegavajte slatkiše, belo brašno, pecivam, kuvanu šargarepu, kuvanu cveklu i slatki krompir.
Gorušica
Izbegavajte hranu koja izaziva povećano lučenje hlorovodonične kiseline u želucu: kafa, mleko, pivo, alkohol, bela peciva, lisnato testo, margarin, jaki začini, pržena i pohovana jela.
4. Koliko smem da se ugojim za vreme trudnoće?
Pravilna ishrana i adekvatan porast telesne mase majke u trudnoći su značajni preduslovi za uspešnu laktaciju. Porast tel.mase u trudnoći postiže se na račun vode (oko 60%), masti (oko 30%), proteina (oko 7%). Ukoliko govorimo o ženama koje pre trudnoće nisu bile gojazne, one bi trebale da se ugoje do 12 kg maksimalno. Ukoliko je žena bila gojazna pre trudnoće, ne bi trebalo više od 3 kg da se ugoji. U tih 12 kg spada povećanje mase organa majke:
Materica (uterus) oko 1 kg
Posteljica oko 600 g
Dojke oko 400 g
Masno tkivo oko 3, 5 kg
Plodova voda do 1 l
Telesna tečnost 2-4 kg
Krv oko 2 l